Naplata štete od vozača zaprege ili kultivatora koji ne podležu obavezi registrovanja moguća samo uz presudu po krivičnoj prijavi.
Mnogobrojne havarisane „dijane”, „trabanti”, „renoi 4” i slični, „očerupani” automobili koji ulicama krstare prevozeći neobezbeđen teret i nevezane putnike, po proceni stručnjaka, predstavljaju ozbiljnu pretnju sigurnosti u saobraćaju. U nezgodama, kao što se pre nekoliko dana potvrdilo u Žarkovačkoj ulici, neretko učestvuju i zaprežna kola, a situacija u kojoj se oštećeni i krivci zateknu po udesu ostavlja većinu vozača u nedoumici šta činiti i kome se obratiti za nadoknadu štete.
Profesor Milan Vujanić sa Saobraćajnog fakulteta objašnjava da je pisac Zakona o bezbednosti u saobraćaju procenio da određena vozila nisu pretnja bezbednosti (ne mogu napraviti veliku štetu), zbog čega ne moraju biti registrovana i osigurana. Upravo je sudar sa ovakvim vozilom prava noćna mora za vozače kada je reč o kasnijem obeštećenju jer se pri komplikovanoj naplati obično ispostavi ona narodna – „skuplja pita od tepsije”.
– Bicikli, zaprege, različiti motokultivatori i slična vozila nemaju obavezu osiguranja, pa štetu možete naplatiti samo podnošenjem privatne krivične tužbe protiv vlasnika tog vozila ili vozača. Ovo je u stvarnosti vrlo spor proces i u najvećem broju slučajeva vozači ne uspevaju da naplate štetu – kaže Vujanić.
Iako izuzeta iz registracionih i osiguravajućih propisa, vozila ovog tipa u obavezi su da imaju bezbednosnu signalizaciju, konkretno u slučaju zaprege – fenjer na levoj zadnjoj strani. Ako njihovi vlasnici ne postave svetleće oznake, odgovaraće po prekršajnom zakonu.
Nešto drugačija i za vozače povoljnija situacija jeste ona gde u sudaru učestvuje modifikovano vozilo koje bi, prema zakonu, trebalo da bude registrovano. Većina „improvizovanih” četvorotočkaša, „sklepanih” za prevoz sekundarnih sirovina, istina, nema tablice, osiguranje i potvrdu o tehničkoj ispravnosti, ali Zakon o osiguranju ipak predviđa mogućnost da vozač serijskog automobila bude obeštećen. Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja kaže da se oštećeni koji ima polisu u tom slučaju može obratiti Garantnom fondu Udruženja osiguravača Srbije.
– Fond je dužan da nadoknadi štetu osiguranom vozaču, bez obzira što ga je udarilo vozilo koje nema ni registraciju ni polisu, a trebalo bi da ih ima. Sve ono što je nekada bilo motorno vozilo sa obavezom registracije spada u ovu kategoriju, bez obzira što je modifikovano ili „očerupano”. Pravi problem je otkud ta vozila u saobraćaju, kada ZOBS nalaže da ona moraju biti uklonjena sa puta, jer ne poseduju atest prepravke koji u Srbiji izdaju jedino Centar za motorna vozila AMSS-a, Mašinski fakultet u Beogradu i Institut u Vinči – kaže Okanović.
Najgori scenario – sa povređenima
Vozilo bez vrata, krila, krova i drugih delova drastično menja fizičke karakteristike, težište, kočione sile, krutost karoserije i ponašanje u krivinama.
– Izvađena sedišta i pojasevi ostavljaju putnike neobezbeđenim i dovoljno je da u takvo vozilo udarite brzinom od deset kilometara na čas pa da neko spadne sa blatobrana, povredi glavu ili nastrada. Vlasnik improvizovanog vozila odgovaraće prekršajno zbog nedostatka bezbednosnih sistema, ali će vozač serijskog automobila biti na udaru krivične tužbe za koju je zaprećena kazna od 12 godina zatvora – kažu na Saobraćajnom fakultetu.
Preuzeto sa politika.rs
Primite obaveštenje kad Vam ističe registracija 14 dana ranije.
nejasnoće i dileme oko registracije vozila,otklonićete postavljajući nam pitanja na koja ćemo Vam odgovoriti u najkraćem roku.
